Горы Черногории

Горы Черногории являются частью Динарского нагорья и покрывают северо-восточную часть страны. Ниже представлен их список.

Список гор ЧерногорииПравить

Биела-гора^[sr] (серб. Биjела гора)^[1];
Биоч^[en] (серб. Биоч)^[2];
Богичевица^[sr] (серб. Богићевица)^[3];
Больй (серб. Болj);
Бьеласица^[sr] (серб. Бjеласица);
Виситор (серб. Виситор)^[3];
Войник^[sr] (серб. Воjник)^[4];
Волуяк (серб. Волуjак)^[5];
Врмац (серб. Врмац)^[6];
Голия^[sr] (серб. Голиjа)^[3];
Градина^[en] (серб. Градина)^[7];
Дурмитор (серб. Дурмитор)^[8];
Жиево^[sr] (серб. Жиjово)^[3];
Жлеб^[sr] (серб. Жљеб)^[9];
Журим (серб. Журим);
Зелетин (серб. Зелетин);
Киюч (серб. Киjуч);
Ковач (серб. Ковач);
Комови^[sr] (серб. Комови)^[3];
Лебршник (серб. Лебршник)^[9];
Лиса (серб. Лиса);
Лисац (серб. Лисац);
Ловчен (серб. Ловћен)^[9];
Лола (серб. Лола);
Лукавица (серб. Лукавица);
Любишня (серб. Љубишња)^[9];
Маганик^[sr] (серб. Маганик)^[3];
Маглич (серб. Маглић)^[5];
Можура (серб. Можура);
Мокра-гора^[sr] (серб. Мокра гора)^[9];
Мокра-планина (серб. Мокра планина);
Негош (серб. Његош)^[3];
Обзир^[sr] (серб. Обзир)^[3];
Орйен^[sr] (серб. Орjен)^[10];
Острошка-греда (серб. Острошка греда);
Пивска-планина (серб. Пивска планина);
Прекорница^[sr] (серб. Прекорница)^[3];
Проклетие (серб. Проклетиjе)^[11];
Румия^[sr] (серб. Румиjа)^[9];
Синяевина (серб. Сињајевина)^[3];
Сомина^[sr] (серб. Сомина)^[12];
Стожац (серб. Стожац);
Хайла^[sr] (серб. Хаjла)^[3];
Црна-планина (серб. Црна планина).

ПримечанияПравить

↑ Marković, Miroslav. Geomorfološka evolucija i neotektonika Orjena (чешск.). — Beograd: Rudarsko Geološki Fakultet., 1973.
↑ Abraham, Rudolf. The mountains of Montenegro: A Walker’s and a Trakker’s Guide (англ.). — Cicerone Press Limited. — P. 199. — 256 p. — ISBN 978-1-85284-506-3.. Архивная копия от 15 июля 2021 на Wayback Machine
↑ ¹ ² ³ ⁴ ⁵ ⁶ ⁷ ⁸ ⁹ ¹⁰ ¹¹ Делибашић, Томица. Планине и врхови Балкана (серб.). — 2019.
↑ Поповић, Предраг. Војник 1.998 mnm (истоимени врх), највиши врх (чешск.). — 2015.
↑ ¹ ² Статистички годишњак Републике Српске (чешск.). — Бања Лука: Републички завод за статистику, 2017. — С. 26. — 525 с.
↑ Томановић, Душан А. Трансформација народне архитектуре на полуострву Врмац - Бока Которска у 20. веку (серб.). — Београд: Архитектонски факултет Универзитета у Београду, 2014.
↑ Đokić, Jovan. Katalog planina Srbije (хорв.).
↑ Nacionalni park Durmitor (черногор.). Nacionalni parkovi Crne Gore. Дата обращения: 15 июля 2021. Архивировано 5 июля 2017 года.
↑ ¹ ² ³ ⁴ ⁵ ⁶ Марковић, Јован Ђ. Енциклопедијски географски лексикон Југославије (серб.). — Сараjево: Свjетлост, 1990. — ISBN ISBN 978-86-01-02651-3.
↑ Томановић, Лазар. Путописна проза (серб.). — Градска библиотека и читаоница Херцег Нови, 2007. — С. 419.
↑ Балканские страны, север // Атлас мира / сост. и подгот. к изд. ПКО «Картография» в 1999 г. ; отв. ред. Т. Г. Новикова, Т. М. Воробьёва. — 3-е издание. — М.: Роскартография. — С. 102—103. — ISBN ISBN 5-85120-055-3.
↑ Томић, Светозар. Бањани. — Београд, 1947.

[1] Marković, Miroslav. Geomorfološka evolucija i neotektonika Orjena (чешск.). — Beograd: Rudarsko Geološki Fakultet., 1973.

[2] Abraham, Rudolf. The mountains of Montenegro: A Walker’s and a Trakker’s Guide (англ.). — Cicerone Press Limited. — P. 199. — 256 p. — ISBN 978-1-85284-506-3.. Архивная копия от 15 июля 2021 на Wayback Machine

[:0-3] ¹ ² ³ ⁴ ⁵ ⁶ ⁷ ⁸ ⁹ ¹⁰ ¹¹ Делибашић, Томица. Планине и врхови Балкана (серб.). — 2019.

[4] Поповић, Предраг. Војник 1.998 mnm (истоимени врх), највиши врх (чешск.). — 2015.

[:1-5] ¹ ² Статистички годишњак Републике Српске (чешск.). — Бања Лука: Републички завод за статистику, 2017. — С. 26. — 525 с.

[6] Томановић, Душан А. Трансформација народне архитектуре на полуострву Врмац - Бока Которска у 20. веку (серб.). — Београд: Архитектонски факултет Универзитета у Београду, 2014.

[7] Đokić, Jovan. Katalog planina Srbije (хорв.).

[8] Nacionalni park Durmitor (черногор.). Nacionalni parkovi Crne Gore. Дата обращения: 15 июля 2021. Архивировано 5 июля 2017 года.

[:2-9] ¹ ² ³ ⁴ ⁵ ⁶ Марковић, Јован Ђ. Енциклопедијски географски лексикон Југославије (серб.). — Сараjево: Свjетлост, 1990. — ISBN ISBN 978-86-01-02651-3.

[10] Томановић, Лазар. Путописна проза (серб.). — Градска библиотека и читаоница Херцег Нови, 2007. — С. 419.

[11] Балканские страны, север // Атлас мира / сост. и подгот. к изд. ПКО «Картография» в 1999 г. ; отв. ред. Т. Г. Новикова, Т. М. Воробьёва. — 3-е издание. — М.: Роскартография. — С. 102—103. — ISBN ISBN 5-85120-055-3.

[12] Томић, Светозар. Бањани. — Београд, 1947.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]